ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И НАУЧНИ ДОПРИНОС

Факултет политичких наука

Наставно-научно веће

Одељење за новинарство и комуникологију

 

Реферат

о подобности кандидата и предложене теме за докторску дисертацију:

 Политички дискурс у приповеткама Радована Белог Марковића

1. Основни подаци о кандидату и дисертацији

Слађана Илић рођена је 1974. године у Краљеву. Средњошколско образовање стекла је у Педагошкој академији „Петар Петровић Његош“ у Крушевцу. Дипломирала је 26. децембра 1998. године на Филозофском факултету у Нишу, на СГ Српски језик и југословенске књижевности. Одбранила је магистарски рад 8. априла 2005. Моралистичке идеје у поезији Јована Стерије Поповића на Филолошком факултету у Београду (ментор проф. др Мило Ломпар). Од јануара 1999. до септембра 2000. године Слађана Илић је волонтирала (као библиотекар) у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу. У стални радни однос примљена је септембра 2000. године. Од новембра 2000. до фебруара 2004. године радила је као уредник културних програма у Библиотеци.  Хонорарно је радила 2003. године као уредник и у Издавачкој кући за децу Бајка из Ниша. Од 2004. године запослена је као уредник за општа и уџбеничка издања у Издавачком предузећу Креативни центар у Београду. Године 2008. са Издавачким предузећем Креативни центар и Библиотеком Милутин Бојић била је организатор и учесник округлог стола српских и норвешких писаца за децу. Била је члан уредништва Часописа за књижевност, уметност и културу Градина (Ниш) 2001. године. Од 2007. године члан је редакције Часописа за књижевност, уметност и културу Наш траг (Велика Плана).

Од 2003. године члан је великог жирија „Вечерњих новости“ за књижевну награду Меша Селимовић. Аутор је, реализатор и модератор симпозијума Стари и нови Ниш у делима списатеља који је одржан 2006. године у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу. Средства за реализацију тог пројекта одобрио је Савет за културу града Ниша. Од 2000. године активно пише књижевну критику. Радови су јој објављивани у готово свим часописима и листовима за књижевност, културу и уметност који се издају у Србији (Летопис Матице српске (Нови Сад), Златна греда (Нови Сад), Књижевни лист (Београд), Књижевност (Београд), међународни часопис Стил (Београд), Свеске (Панчево), Повеља (Краљево), Градина (Ниш), Слава (Ниш), часопис на бугарском језику Мост (Ниш), Наше стварање (Лесковац), Бдење (Сврљиг), Траг (Врбас), Кораци (Крагујевац), Поља (Нови Сад), Наш траг (Велика Плана) итд. Објавила је више стотина текстова из области књижевне теорије, историје и критике, као и књигу Нешто се ипак догодило (Огледи о савременој српској прози сезоне 2000–2004), Агора, Зрењанин 2005.

2. Приказ магистарског рада Слађане Илић

Магистарски рад Слађане Илић Моралистичке идеје у поезији Јована Стерије Поповића представља добро обрађену и заокружену проблемску целину, састављену од двадесет и једног поглавља поглавља. Кандидаткиња је већ ту испољила склоност према истраживању контекстуалних, па и политичких, околности важних за настајање књижевног дела.

У првом делу рада изложени су ауторкини мотиви за писање рада, појмовно-хипотетички оквир истраживања, дефинисан је предмет рада, циљеви истраживања, као и методологија писања тезе.

Унутар области која представља гранично подручје филозофије и књижевности моралистичке идеје размотрене су у магистарском раду Слађане Илић као семантичко поље које у многим елементима стоји на граници две дисциплине. Уметнички поступци којима су моралистичке идеје добиле статус естетички функционалних елемената у уметничком тексту анализирани су и интерпретирани као феномени који се не могу одвојити од филозофских учења и политичких околности на које се песник Јован Стерија Поповић угледао, које је експлицитно или имплицитно познавао.

Сличност са елементима филозофских учења, везе и утицаји, на једној страни и разлике и оригиналност ауторске поетике на другој, основне су тезе око којих се формирала, најпре, класификација моралистичко-политичких идеја у поезији, а затим и систематизација функција моралистичких идеја унутар Стеријине поетике.

Да би се Стеријине моралистичке и политичке идеје на одговарајући начин класификовале и да би се утврдила њихова функционалност у песничком тексту било је потребно најпре дефинисати појмове морал и етика и утврдити разлику међу њима.

       Однос поезије и морала изузетно је значајна тема и о њој су у оквирима европске традиције расправљали многи филозофи, уметници, критичари, политиколози  и историчари.

       Проучавајући Стеријину поезију кандидаткиња закључује да у њој преовлађују ерудитне и дидактичке тежње које се ослањају на нашу песничку традицију 18. века (претежно на Лукијана Мушицког), али и на латинске песнике о којима је учио. Његово посматрање света поклапа се са стоичким филозофским системом, а слика света синтеза знања и спознаја о свету.

       Кандидаткиња открива да у основи Стеријине поезије лежи идентификација врлине и среће, односно порока и несреће. Он је сматрао да је срећан онај који радо са извршења једног дела прелази на извршење другог, увек са циљем да служи заједници и ближњима. То је била Стеријина лична мисија према чијој је могућности остварења пред крај живота он био потпуно скептичан верујући да се ништа не може исправити у људској природи и у друштву јер је у њима преовладао порок. Тако су моралистичко-политичке идеје постале веома функционалне у уметничком тексту закључује кандидаткиња.

       У закључним разматрањима („тематски круг песама са историјском и родољубивом тематиком“, Теме из античке прошлости“, „Теме из средњовековне националне прошлости“, „Круг песама са савременом националном тематиком“) резимирани су теоријски ставови и изнети формални резултати истраживања.

Примењујући статистичко-аналитичку методу на селективни корпус текстова, уз примену могућих постулата теорије информација, кандидаткиња долази до оригиналних резултата. Постављене хипотезе као и добијени исходи показују потребну обевештеност и знање кандидаткиње. Концепција рада је добро постављена. Теоријски део рада проситиче из познавања и анализе доступних објављених радова истраживаног подручја.

При анализи проблема постављених претпоставки, као и у анализи и тумачењу добијених резултата, уочава се склоност кандидаткиње ка истраживачком раду.

3. Приказ важнијих радова кандидаткиње

Књига: Нешто се ипак догодило (Огледи о савременој српској прози)

Тумачење започиње од анлизе језика који обележава савремену српску прозу. У њој се говори о пропадању старе језичке матрице и настајању нове у функцији позитивног, стваралачког, борбеног, критичког духа који је опстајао упоредо са рушењем, уништавањем и унижавањем. Језик отпора, политике и протеста уобличио је специфични језички слој који је значио много више од пуког непристајања на постојеће.

Именовање, исказивање и формализовање свести о непристајању јесте посредна прича о друштвеном стицању знања из демократског политичког комуницирања.

       У студији се ауторка аналитички бави језиком а језик, по правилу, открива и многе скривене димензије других феномена.

       Слађану Илић интересује кондензовани језички исказ, микроструктурна вербална форма. Захтеван и прецизан аналитички поступак изведен је без логичких априоризама и привилегије накнадног увида.

       Слично херменеутичко усмерење приметно је и у другим радовима кандидаткиње.

4. Предмет дисертације

Предмет дисертације јесте да се у приповеткама Радована Белог Марковића (Ћелије, 1947), једног од најзначајнијих српских прозаиста 20. и 21. века, утврде различити приповедачки поступци помоћу којих је реализован политички дискурс у приповеткама овог писца.

       То ће се учинити најпре тако што ће се истакнути сличности и разлике његове прозе с „прозом новог стила“ чији су главни представници Драгослав Михаиловић, Видосав Стевановић, Мирослав Јосић Вишњић, Милисав Савић...

Затим ће се то утврдити разматрањем тематске основе прича Радована Белог Марковића у чијем средишту je реалистичан догађај као и приповедани политички простор и време. Оно што онеобичава приче, чија је основа реалистичка, јесте митопоетски приповедани простор – предели Горње и Доње Псаче, Мислопоље, село Ћелије и Бело Ваљево. Приповедано време поклапа се с друштвенополитичким дешавањима непосредно након Другог светског рата (оснивање сељачких радних задруга, деловање УДБЕ).

кандидаткиња ће размортићемо поступке помоћу којих приповедач догађаје из сфере реалистичког преводи у сферу зачудног и фантастичног као и улогу и природу приповедача и рукописа. Приповедачи великог броја приповедака Радована Белог Марковића специфични су зато што не припадају нужно само стварности, а приповедају причу чија је основа реалистичка. На пример, у неколиким причама у збирци Године расплета (1992) приповедач је Сава Савановић, српски архивампир који се први пут појављује у приповеци Милована Глишића Глава шећера.

Овај, као и велики број јунака осталих приповадака Радована Белог Марковића, утварне су природе (више пута умиру и јављају се иза сопствених смрти) и лако прелазе из света у свет.  

У вези с тим веома је важно размотрити и хумор у прози овог писца. Наиме, у његовим причама долази до значајног померања у оквиру приповедне парадигме јер се јунаци, који нпр. припадају митолишком моделу (вампири) у његовим приповеткама понашају другачије него што то митолошки модел подразумева. Таквом врстом изневеравања митолошког модела постиже се комичан ефекат.

У тези ће се анализирати и политичка природа приповедачког дискурса, природа пронађених докумената којe коментаришу приповедачи. Размотриће се и функција натуралистичких елемената и поступак на који их Радован Бели Марковић поетизује, служећи се поређењима, метафорама и понављањем појединих синтагми и реченица чија је улога рефренска које онеобичавају приповедање чија је основа реалистичка.

Анализираће се још једна специфичност приповедачког поступка овог писца – увођење гласа гомиле. У његовим причама тај глас веома је значајан. Његова функција јесте да дочара атмосферу једног доба (страх људи у тоталитарном друштву), дух провинције и опасности која вреба појединца због резоновања гомиле (потреба да се обавезно неко окриви за непочинство, макар и не био крив, страдање појединца у корист гомиле).

У вези с тим веома је значајно и то како се у различитим аспектима гомила, која је одувек припадала приповеданом простору, односи према придошлицама. Анализирајући понашање политичке гомиле кандидаткиња ће тумачити узрочно-последичан однос између ње и механизама тоталитарне власти. С повећавањем репресије власти, увећава се страх гомиле и њен негативан однос према појединцу.

Такође ће се посебно анализирати и елементи политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића. Тај писац у својим делима баштини различите редакције српског језика и дијалекте. Осим што остварује своју примарну намеру – да употребом специфичног језика да особен ритам својој прози, као и то да старе речи прозвуче као нове – он измишља особени дијалекат којим говоре његови јунаци, који је близак дијалекту његовог географског завичаја, али се од њега и разликује. Осим што архаизује језик с циљем да од заборава сачува старе речи, Радован Бели Марковић смишља и нове којима именује оно што постоји само у оквирима његове прозе.

Истраживачка пажња дисертације биће усмерана на откривање иновативног односа Радована Белог Марковића према генолошком пореклу прозних облика који садрже значајне иновативне елементе политичког дискурса. То је посебно уочљиво у збиркама приповедака Црни колач (1983) и Швапска коса (1989). Истраживање иновативности прозних облика који садрже политички дискурс укључује и:

- проучавање поступка превођења приповеданог с реалистичне на гротескно-хоморну или медитативну раван;

- проучавање поступка увођења лирских елемената;

- проучавање фрагментарно структурираних прича које су репрезентативни примери одличног спајања лирског и наративног;

- проучавање мозаички грађених прича структурираних у виду речника, енциклопедије, каталога синонима, фотографија, сентенци, савета, у виду каталога умрлих, у форми писма и сл.

Истраживање подразумева и проучавање реминисценција на дела других писаца и цитатности у којима је заступљен политички дискурс и њихову функционалност у тексту.

Централни део рада представља истраживање и тумачење стилско-реторичких потупака и политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића. На основу лингвистичке анализе утврдиле би се особености стилско-реторичких поступака социолекта ове прозе у светлу политичког дискурса рата и мира, као и у светлу језика политике и политичке пропаганде.

Ова дисертација представља покушај изучавања политичког дисурса са више аспеката: стилско-реторичког, политиколошког, комуниколошког, културолошког, психолошког, симболичког и семантичког: – каква су лингвистичка обележја и особености посебног језичког социолекта и у каквом је он односу према језичком стандарду српског језика, језику политике и политичке пропаганде.

5. Циљ дисертације

       Истраживачка пажња усмерена је у више праваца:

– Ка истраживању и тумачењу елемената, особености и функције политичког дискурса у ппрози Радована Белог Марковића,

– У каквом је он односу према језичком стандарду српског језика, језику политике и језику политичке пропаганде?

 Циљ истраживања је пронаћи специфичне моделе прозне структуре:

– с обзиром на то одакле долазе и куда иду искази који се ту размењују,

– према томе шта ти искази садрже, и

– са становишта реторичности и стила њихових формулација.

       Истраживачка пажња дисертације биће усмерена на језички исказ и дистрибуцију језичких елемената који образују политички дскурс.

6. Опис садржаја

Дисертација ће садржати следеће делове:

1. Радован Бели Марковић као приповедач

- Сличности и разлике између његових приповедака и приповедака писаца „прозе новог стила“

- тематске основе приповедака;

- Заступљеност политичког дискурса

- Поступак увођења политичког дискурса, примене и структурирања

 

2. Карактеристике приповедачког света

- Техника пронађеног рукописа

- Форма и структура приповетке (речник, енциклопедија, писмо, каталог...)

    

3. Различити видови приповедања

- одлике и специфичности приповедача;

- карактеристични приповедачки поступци;

- јунаци његових приповедака (карактеризација).

 

4. Превођење приповеданог из сфере реалистичког у сферу лирског, лирске особине, језик

5. Реминисценције на дела других аутора и интертекстуалне везе

 

6. Закључак

 

Рад ће се поступно обликовати дедуктивном истраживачком методом од општих карактеристика политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића до појединачких карактеристика које ће се посебно систематизовати по својим семантичкиим пољима и функционалности у тексту.

 

 

Основне хипотезе

Радован Бели Марковић јесте:

- иноватор приповедачких поступака и језика у савременој српској прози;

- на оригиналан начин уводи политички дискурс у приповедачки текст;

- аутентично спаја лирско и наративно, фикционално и политичко;

- један је од највећих савремених лиричара прозаиста који успешно моделује елементе цивилизацијског стилског комплекса;

- на оригиналан начин уводи политички дискурс у приповедачки текст.

 

Посебне хипотезе

 

1. Политички дискурс у књижевном тескту се прилагођава условима настанка и контекстуалном, националном и политичком идентитету.

2. Политички дискурс осликава социјална дешавања и климу, колективни дух времена и народа, историјску и митску свест јунака као и њихов културни и фолклорни образац.

3. Политички дискурс са елементима посебних социолеката илуструје својства језика као политичке пропаганде и језика политике, али истовремено сврсисходно доприноси карактеризацији ликова и осликавању времена и простора.

8. Методе које ће у истраживању бити примењене

 

       С обзиром на то да је предмет истраживања сложена проблематика стилско-реторичких односа елемента политичког дискурса, истраживање ће се засновати на функционалистичком приступу који подразумева истраживање узрока појава, њихових функција и манифестација, као и анализу конкретних реторичких промена.

Од општенаучних метода, у процесу истраживања ће се користити метода моделовања, док ће историјско-компаративна метода бити значајна за прикупљање и поређење података из ближе и даље прошлости који су битни за предмет истраживања.

        У методолошком погледу, неопходно је обезбеђивање и научне веродостојности изнетих претпоставки, што би се примарно постигло применом квалитативних метода. У раду ће бити доследно спроведен и принцип мултидисциплинарности будући да је нужно оформити методолошки инструментариј који подразумева комбиновање поступака и метода различитих научних дисциплина; од реторике, стилистике, теорије књижевности, науке о књижевности, књижевне историје, књижевне критике, политикологије, социологије, антропологије, комуникологије, све до теорије медија, психологије, историје, филозофије медија, културологије итд.

У овом истраживању биће примењен аналитичко – синтетички као општи метод, а структурална анализа и компаративно - историјски као посебни методи. Од методолошких техника користиле би се примарно квалитативна анализа садржаја, с тим што би фокус представљала анализа појединачних случајева (избор), а истраживање би садржало и елементе студије дескриптивног типа.

Примена компаративно - историјског метода и структуралне анализе води нас ка закључку да је истраживање и стилистичко – реторичка анализа политичког дискурса у уметничком делу динамичан процес који карактеришу сталне промене које треба пратити, описати и детаљно анализирати. Употреба аналитичко-синтетичког метода у истраживању имплицира примену: дескрипције, индукције, дедукције, аналогије, класификације, апстракције и генерализације.

        Реализовање постављених методолошких захтева претпоставка је остваривања истраживачког циља, да се основна и посебне хипотезе научно и емпиријски докажу и уједно се подстакну други проучаваоци да се у својим радовима позивају на истраживану област.

С обзиром на то да проза Радована Белог Марковића није високо комуникативна, у истраживању ће бити примењена херменеутичка метода. То је начин да се уверљиво реконструишу употребљени елементи политичког дискурса.

 

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И НАУЧНИ ДОПРИНОС

 

Очекује се да ће анализа политичког дискурса у приповеткама Радована Белог Марковића актуелизовати приповетке овог писца у којима су приповедана о временима после Другог светског рата и деведесетим годинама 20. века и понудити њихово ново читање у кључу анализе преовлађујућег политичког дискурса.

Откривање различитих иновативних приповедачких поступака указаће на иноваторство у савременој српској прози.

Указаће се на основне карактеристике приповедачког поступка лиризације политичког дискурса и спајање тешко спојивог, да наративно становиште најчешће осцилира између реалистичке и гротескно-хуморно конципиране тачке гледишта.

Очекивани резултат ове дисертације јесте и доказивање хипотезе да се елементима политичког дискурса у уметничком делу изражавају социјална дешавања и клима, колективни дух времена и народа, историјска и митска свест анонимних стваралаца поруке, као и њихови стилско-реторички, културни и фолклорни обрасци. Очекује се да ће детаљнијом стилско-реторичком анализом политичког дискурса као лингвистичко-политичких форми и посебног социолекта указати на разлике и сличности политичког дискурса са језиком политике и језиком политичке пропаганде. Анализа ће значајно осветлити и моћ језика и језик моћи ових вербалних форми и њихов пут од универзалног простора слободе до језика политике и идеолошког жаргона, пут од говорно-политичке сфере до стварног живота људи.

 

       10. СЕЛЕКТИВНИ СПИСАК ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА КАНДИДАТКИЊЕ

      

Огледи и студије

 

1. Авант-поп је поп, књижевност се пише само због једне реченице, Златна греда, год. II, бр. 3 (јануар 2002), стр. 54—55.

2. Идентичност одраза: Борхес – Р. Б. Марковић (Р. Б. Марковић: Кнез Мишкин у Белом Ваљеву , Народна књига, Београд, 2002), зборник Савремена српска проза, бр. 15, 2003, стр. 149—156.

(Симпозијум о савременој српској прози, Трстеник 2002)

3. Површинске манифестације живота (округли сто Књижевна критика у богатој књижевности и оскудним временима, Књижевна колонија — Сићево, 2002), Градина, год. XXXVIII, бр. 1, 2003, стр. 61—65.

4. Новинска критика — сутон или успон књижевности (Симпозијум о књижевној критици, Нови Сад 2004) Златна греда, год. 4, бр. 32—33 (јун—јул 2004), стр. 60—61.

5. Моралистичке идеје у поезији Јована Стерије Поповића (одломак из магистарског рада), Траг, год. II, књ.II, свеска VII, бр. 7, септембар 2006, стр. 60-67.

6. Уклетост родитељског греха (О прози Павла Угринова, Књижевност, година LXIII, књига CCXX, број 2, 2008), стр. 70–76.

 

 

7. Извор комике у поезији за децу Владимира Андрића, Детињство, бр. 7, 2007, стр. 118–121.

                   (Симпозијум о књижевности за децу, Змајеве дечје игре, Нови Сад, мај 2007)

8. Невероватни догађаји (Слике детињства у причама Горана Петровића), Међународни славистички симпозијум, Лавов, Украјина, мај 2008.

9. Апсурд људске егзистенције и песимизам у Лепој Јелени Мирослава Јосића Вишњића, Зборник радова Златни век Мирослава Јосића Вишњића (поводом четрдесет година књижевног рада и шездесет година живота), Сомбор 2006, стр. 121–128.

10. Еротско у роману Дивљи калем Радосава Стојановића, Писци у Нишу и о Нишу (Зборник реферата са научног скупа из пројекта Књижевни и културни живот на југоистоку Србије у 19. и 20. веку, одржаног 1. децембра 2006. године), стр. 249–254.

11. Тајне стварања (поговор у: Радосав Стојановић, Еуридикини просиоци, збирка прича, Панорама, Приштина 2007, стр. 247–254)  

12.  Фрагменти о лирском у прози Радована Белог Марковића, Симпозијум о спрпској прози, Трстеник 2007, зборник Савремена српска проза бр.20, 2008, стр. 187–205.

13.  Слике детињства у причама Мирослава Јосића Вишњића, Симпозијум поводом првог добитника Вељкове Голубице, Сомбор 2008, зборник Вељкови дани 2008, стр.140–158.

14. Туга и смрт у романима Радована Белог Марковића, Симпозијум поводом тридесет година књижевног рада Радована Белог Марковића, Ваљево 2007, зборник Проза Радована Белог Марковића, Ваљево 2009, стр. 141–147.

15. Вампирске приче Милована Глишића и Радована Белог Марковића, Симпозијум САНУ поводом стогодишњице смрти Милована Глишића и Радоја Домановића, Београд 2008, зборник Глишић и Домановић, Београд 2009, стр. 475–482.

16. Рецепција прозе за децу Јасминке Петровић и Уроша Петровића

 (Симпозијум о књижевности за децу, Змајеве дечје игре, Нови Сад, мај 2009)

 

Објављена књига

 

Нешто се ипак догодило (Огледи о савременој српској прози сезоне 2000–2004), Агора, Зрењанин 2005.

 

Текстови о књизи Нешто се ипак догодило:

 

- Маријана Милошевић, Читање је креативан чин, Књижевни лист, год.V, 1. мај 2006, бр.45, стр. 9

- Новине Београдског читалишта, нова серија, II – 5, јануар 2006.

 Критике, прикази

                                                          

                                                                  2000

 

17. Мистерија божанског стварања (Милосав Тешић, Седмица, СКЗ, Београд, 1999), Свеске, год. X, бр. 51—52 (март 2000), стр. 145—148.

18. Човек лабудове песме (Горан Станковић, Четири доба, Просвета, Београд, 1999), Свеске, год. X, број 54—55 (септембар 2000), стр. 138—141.

19.  Кључ за Ситничарницу (Горан Петровић, Ситничарница ′Код срећне руке′, Народна књига, Београд, 2000), Свеске, год. X, бр. 56 (децембар 2000), стр. 159—163.

 

2001

 

20. Литерата са овога и онога света (Радован Бели Марковић, Лимунација у Ћелијама, Народна књига, Београд, 2000), Градина, год. XXXVI, бр. 1—2, јануар—фебруар 2001, стр. 206—209.

21.  Дух апсолутне слободе (Владимир Тасић, Опроштајни дар, Светови, Нови Сад, 2001), Градина, год. XXXVI, св. 6—7—8, (јун—јул—август 2001), стр. 173—177.

22.  Од метафоре пене ка метафори чисте поезије (Верослав Стефановић, Сам живот, Народна библиотека „Радослав Веснић“, Краљево, 2000), Градина, год. XXXVI, св. 9—10—11—12, (септембар—октобар—новембар—децембар 2001), стр. 301—305.

23. Будни сневач у урлајућој дивљини (Владимир Пиштало, Миленијум у Београду, Народна књига, Београд, 2000), Повеља, год. 31, бр. 1, 2001, стр. 113—115.

2002

 

24.  Може ли се изронити помоћу ′Израњања′ (Веселин Марковић, Израњање, Стубови културе, 2001), Златна греда, год. II, бр. 9—10 (јул—август 2002), стр. 68.

25. Отеклина у огледалу (Радован Бели Марковић, Последња ружа Колубаре, Народна књига, Београд, 2001), Летопис Матице српске, год. 178, књ. 470, св. 1—2 (јул—август 2002), стр. 163—169.

26.  Дневник увреда 1999—2000. године (Стана Динић-Скочајић: Мртви смо озбиљни, Народна књига, Београд, 2001), Летопис Матице српске, год. 178, књ. 470, св. 3 (септембар 2002), стр. 334—337.

27. Швабица римејк (Љубица Арсић: Икона, Народна књига, Београд, 2001), Златна греда, год. II, бр. 11 (септембар 2002), стр. 68—69.

28.  Сурова машинерија зла (Драгослав Михаиловић: Треће пролеће, самостално издање, Београд, 2002), Златна греда, год. II, бр. 12 (октобар 2002), стр. 67—68.

29. Нана као начин поимања света (Светислав Басара, Краткодневица, Народна књига, Београд, 2002), Слава, год. I, бр. 1 (новембар 2002), стр. 153—155.

 

30.  Некакво треперење Рђаве намере незнаног хроничара (Р. Б. Марковић, Кнез Мишкин у Белом Ваљеву, Народна књига, Београд, 2002), Књижевни лист, год. I, бр. 4 (1. новембар 2002), стр. 8.

31. Тајновитост сабље (Добрило Ненадић, Сабља грофа Вронског, Народна књига, Београд, 2002), Књижевни лист, год. II, бр. 5—6 (1. 12. 2002 — 1. 01. 2003), стр. 8.

32. Долазак Ниносауруса (Зоран Ћирић, Хобо, Народна књига, Београд, 2001), Повеља, год XXXII, бр. 1/2002, стр. 129-131.

 

2003

 

33. Бележење лоших животних тренутака (Младен Марков, Укоп оца, Народна књига, Београд, 2002), Златна греда, год. III, бр. 17 (март 2003), стр. 63—64.

34. Фантастика српског страдања (Милош Милишић, Украдена врата, Народна књига, Београд, 2002), Свеске, год. XIV, бр. 67 (март 2003), стр. 148—151.

35.  У врту и вртлогу поезије (Срба Митровић, Разговет ил вртлог, ......), Књижевни лист, год. II, бр. 9—10 (1. април и 1. мај 2003), стр. 8.

36.  Песма надомак срца (Саша Јеленковић, Књига о срцу, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2002), Књижевни лист, год. II, бр. 15-16, (2003), стр. 8-9.

37.  Писац снажне наративне имагинације (Горан Петровић, Ближњи, Народна књига, Београд, 2002), Златна греда, год. III, бр. 19—20 (мај—јун 2003), стр. 70.

38. Реинтерпретација историје и књижевне традиције (Саша Хаџи Танчић, Караван Светог Влаха, Просвета, Београд, 2002), Златна греда, год. III, бр. 21—22 (јул—август 2003), стр. 66.

39.  Значај и моћ змијареве кћери (Мира Коцић, Змијарева кћи, Чигоја штампа, Београд, 2002), Наше стварање, година L, бр.3/2003, стр. 143-147.

40.  Са погледом човека оболелог од звезда, (Верољуб Вукашиновић, Опрости, јагње бело, Народна књига, Београд, 2002), Слава, год. II, број 2 (2003)

41.  Књижевност као уметност завођења (Стана Динић Скочајић, Страшне страсне везе), Слава, год. II, број 4—5 (септембар—децембар 2003), стр. 187—189.

42.  Идентичност одраза: Борхес — Р. Б. Марковић, (Радован Бели Марковић, Кнез Мишкин у Белом Ваљеву, Народна књига, Београд, 2002), Књижевност, бр. 10—11—12, (октобар—децембар 2003, стр. 1271—1276.

 

 

43. Мноштво бибера ничега или метафизика ништавила (Воја Чолановић, Лавовски део ничега, Народна књига, Београд, 2002), Златна греда, год. III, бр. 24 (октобар 2003), стр. 64—65.

44. Етичка фантазмагорија (Александар Гаталица, Еурипидова смрт, Филип Вишњић, Београд, 2002), Књижевни лист, год. II, бр. 14 (1. октобар 2003), стр. 8.

45. Књига о одласцима (Давид Албахари, Други језик, Стубови културе, Београд, 2003), Златна греда, год. III, бр. 26 (децембар 2003), стр. 67—68.

46. Песма надомак срца (Саша Јеленковић, Књига о срцу, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2002), Књижевни лист, година II, бр. 15-16, 1. новембар-1. децембар 2003, стр. 8-9.

47. Време апсурда (Васа Павковић: Месец јануар), Кораци, год. XXXVI, књ. 33, св. 9—10, 2003, стр. 163—166.

 

2004

 

48. Појмови /поимања (Јован Пејчић: Профил и длан), Стил, бр. 3, 2004, стр. 476-480.

49. Узбудљива игра тражења (Милорад Павић: Шарени хлеб/Невидљиво огледало, Дерета, Београд, 2003), Златна греда, год. IV, бр. 29 (март 2004), стр. 64—65.

50. Гротескни спој турбо-фолка и турбо-писања (Владан Матијевић, Писац из далека, Народна књига, Београд, 2003), Златна греда, год. 4, бр. 30 (април 2004), стр. 66—67.

51. Огледало самоће (Јелена Ленголд, Балтимор, Стубови културе, Београд, 2003), Златна греда, год. 4, бр. 32—33 (јун—јул 2004), стр. 73—74.

52. Љубав по себи (Михајло Пантић, Ако је то љубав, Стубови културе, Београд, 2003), Летопис Матице српске, год. 180, књ. 473, св. 6 (јун 2004), стр. 965—970.

53. О заносу из прстију (Верослав Стефановић, Детаљи негатива, Народна библиотека „Стефан Првовенчани, Краљево, 2004), Бдење, год. III, бр. 5—6 (јун 2004), стр. 149—153.

54. Облик песме на који пада ноћ (Војислав В. Јовановић, Гробља), Књижевни лист, год. III, бр. 23—24 (1. јул и 1. август 2004), стр. 8.

55. Нешто се ипак догодило (Марија Јовановић: Као да се ништа није догодило, самостално издање, 2003), Златна греда, год. IV, бр. 34—35, (август—септембар 2004), стр. 69—70.

56.  Анкета о савременом српском роману VII, Златна греда год. IV, бр. 37 (новембар 2004), стр. 36—37.

57.  Разговор црвених ципела (Љубица Арсић: Тиграстија од тигра, Народна књига, Београд, 2003), Златна греда, год. IV, бр. 37 (новембар 2004), стр. 68—69.

58. Уметност описивања трајања (Павле Угринов: Поглед преко свега, Агора, Зрењанин, 2004), Златна греда, год. IV, бр. 38 (децембар 2004), стр. 69.

 

 

59. Ко хоће да воли, мора да умре или нестанак љубави (Павле Угринов, Без љубави, Агора, Зрењанин, 2003), Градина, бр. 2, 2004, стр. 294—296.

 

60. Књига о градитељу (Драган Великић, Досије Домашевски, Стубови културе, Београд, 2003), Градина, бр. 3, 2004, стр. 266—269.

61. Континуитет савремене српске прозе (Марко Недић, Основа и прича, Филип Вишњић, Београд, 2003), Градина, бр. 2, 2004, стр. 296—297.

62. Искорењеност лишена образложења (Саша Јеленковић, Елпенорова писма), Књижевни лист, бр. 26-27, 1. октобар-1. новембар. 2004, стр. 22.

63.  Прошлост увек пита шта ће бити (Саша Хаџи Танчић: Караван Светог Влаха, Просвета, Београд, 2002), Кораци, год. 38, књ. 34, св. 3—4, 2004, стр. 181—185.

64. У атласу изгубљених светова (Јовица Аћин: Мали еротски речник српског језика), Кораци, год. 37, књ. 34, св. 9—10, 2004, стр. 143—147.

65. Лагумска празнина душе (Радован Бели Марковић, Оркестар на педале, Народна књига, Београд, 2004), Траг, год. I, књ.I, свеска III, бр. 3, септембар 2005, стр. 142-145.

 

2005

 

66. Време приче (Владимир Тасић: Киша и хартија, Светови, Нови Сад, 2004), Златна греда, год. V, бр. 41 (март 2005), стр. 68—69.

67.  Превазилажење задатог живота (Павле Угринов: Старо сајмиште, Народна књига, Београд, 2004), Траг, год. I, књ. 1, св. 1 (март 2005), стр. 151—152.

68.  Александар Ђорђевић shoots again (Звонко Карановић: Више од нуле, Зограф, Ниш, 2005), Књижевни лист, год. IV, бр. 32 (1. април 2005), стр. 9.

69.  Повест о лудој кући (Радован Бели Марковић: Оркестар на педале, роман, Народна књига, Београд, 2004), Кораци, год. XXXVIII, књ. 35, свеска 1—2, 2005, стр. 153—156.

70. За љубитеље лудила и сабеседнике ултрамарина (Микаило Бодирога, Квадрилион, Народна књига, Београд, 2003), Кораци, год. XXXVIII, књ. 35, св. 3—4, 2005, стр. 162—164.

71. Разбуктавање вечите борбе (Верољуб Вукашиновић, Цветна недеља, Народна књига, Београд, 2004), Кораци, год. XXXVIII, књ.35, св. 7-8, 2005, стр. 146-149.

72. Споменик Стерији (Мирослав Јосић Вишњић, Роман без романа, Народна књига, Београд, 2004), Кораци, год. XXXVIII, књ. 35, св. 9-10, 2005, стр. 199-201.

73. Земљомер К. по први пут међу Србима (Радован Бели Марковић, Кавалери старог премера, Политика, Народна књига, Београд, 2006), година II број 4 / 15. септемар 2005), стр. 184-187.

74. Шејтан је завладао светом (Светислав Басара, Срце земље, роман, Народна књига, Београд, 2004), Градина, год. XLI, бр.9/2005, стр. 246-249.

 

75. Наговор на читање прозе Радована Белог Марковића, Градина, год. XLII, бр.9/2005, стр. 301-303.

76. О сталној борби добра и зла (Љиљана Вулетић, Живот и мисао Ксеније Атанасијевић, самостално издање, Београд, 2005), Наш траг, год. XIII, бр.4/2006, стр.147-156.

77. Време приче (Владимир Тасић, Киша и хартија, Светови, Нови Сад, 2004), Златна греда, год. V, март, 2005, бр. 41, стр. 68-69.

78. Читање као стваралачки чин (Вида Огњеновић, Путовање у путопис, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 2004), Златна греда, год. V, септембар, 2005, бр. 47, стр. 70-71.

79. Приче из подземља (Саша Илић, Берлинско окно, Фабрика књига, Београд, 2005), Златна греда, год. VI, јануар-фебруар, 2006, бр. 51-52, стр. 71.

80. Филозофија самоће (Милован Марчетић, Прво лице, збирка прича, Стилос, Нови Сад, 2003), Градина, година XLI, бр. 8 / 2005, стр. 236-240.

81.  Пресек стварности и трансцеденције (Љубомир Симовић, Тачка, Стубови културе, Београд, 2004), Бдење, год. IV, бр. 8/9, јун-јул 2005, стр. 127-130.

82.  Razotkriva nje svlačenja, (Zvonko Karanović, Svlačenje, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2004), Polja, god. L, br. 434, jul-avgust 2005, str. 71-73.

83.  Антибајке о антијунацима (Енес Халиловић, Потомци изгубљених просаца, Рад, Београд, 2004), Књижевни лист, год. IV, 1. новембар 2005, бр.39, стр.9.

2006

 

84. У свету грешака и неспоразума (Фрања Петриновић, Последњи тумач симетрије, Нсродна књига, Београд, 2005), Градина, год. XLII, бр.13/2006, стр. 267-269.

85. Опседнутостмистериозним знацима (Давид Албахари, Пијавице, Стубови културе, Београд, 2005), Кораци, год. XXXIX, књига 36, св. 1-2, 2006, стр. 153-155.

86. О тајнама женске душе (Павле Угринов: Зелено месо, Агора, Зрењанин, 2006) Београдски књижевни часопис, година II, број 5 / 15. децемар 2006), стр. 210-211.

87. Речи у којима светлост непрестано зари (Горан Петровић, Разлике, Народна књига; Политика, Београд, 2006), Златна греда, год. VI, јун-јул, 2006, бр. 56-57, стр. 64-65.

88.  Емоционално читање света (Вида Огњеновић, Прељубници, Стубови културе, Београд, 2006), Златна греда, год. VII, јануар-фебруар, 2007,бр. 63-64, стр. 68.

89.  Бескрајна пространства поезије (Бојана Стојановић Пантовић, Бескрајна, Песничка мануфактура, Београд, 2005), Повеља, год. XXXVI, бр. 1/2006, стр. 199-202.

90. Nova pusta zemlja (Nenad Jovanović, Živeti na moderan i umreti na starinski način, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2004), Polja, god. LI, br. 437/2006, str. 115-116.

 

2007

 

91. Чежња за шљивом са дебелом сенком (Давид Албахари, Сенке, Стубови културе, Београд, 2005) Кораци, година XLI, књига 37, свеска 1-2, 2007, стр. 125-126.

92. Пловидба над невидљивим понором (Бојан Јовановић, Сенке у тами, „Поезија“, Београд, 2006), Кораци, година XLI, књига 38, свеска 11-12, 2007, стр. 130-132.

93. Повратак на просторе сталне Апокалипсе (Миодраг Павловић, Бесовски вртлози, СКЗ, Београд, 2006) Градина, год. XLIII, 20/2007, стр. 243-246.

94. Тако је у песми (Слободан Стојадиновић, Распас